Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Угоститељске радње у Нишу и Нишкој Бањи 1939 године
ХОТЕЛИ СА РЕСТОРАНИМА: Аранђел С. Митић, Оријент, Вождова 1 Браћа З. Стојиљковић - Милан и Коста, Парк хотел, Краљице Марије 2а Таса А. Илић, Руски цар, Обреновићева 43 ГОСТИОНИЦЕ: Александар Т. Бранковић, Бранковић, Београдска 33 Александар Ивановић, Савска 1а. Ангела Истенич,...
Литература
Какав је квалитет ракије на тржишту
Истраживање Генералног инспектората Министарства пољопривреде и Националне организације потрошача Србије показало је да, упркос натписима на декларацијама, готово половина испитаних узорака ракијe на нашем тржишту није воћног порекла. Шта је ракија Из Закона о ракији: ракија је...
Кафанске приче
Vrhovna komanda za boeme i noćobdije
Kako li se desi, da prvi put, njeno veličanstvo kafana otvori svoje grotlo i iz njega kuljaju mlazovi bezgraničnih emocija koji obuhvate čitavo telo potencijalne žrtve, i u svojim nedrima žrtvu zadrže sve dok ne ostavi ovozemaljski život?
Анегдоте о српским писцима
По повратку из кафана, Данило Јокановић је својој жени препричавао догодовштине о српским писцима, а она је све то бележила. Тако су од заборава сачуване ове анегдоте.
Кaфaнa „Oрaч“
У Пaлилули, нeкaдaшњeм прeдгрaђу Бeoгрaдa кoje je oбилoвaлo ћoр-сoкaцимa, призeмним кућeрцимa нa чиjим сe крoвoвимa бaшкaрилa „чувaркућa“, сa прoстрaним двoриштимa зaсaђeним кукурузимa и рaзним вoћeм, пoстojaлe су нeкaдa нeкoликo пoзнaтих кaфaнa у кoje су нaврaћaли књижeвници, прoфeсoри, глумци и нoвинaри.
Ходочашће у свесвеједност
Зашто пијем?
Пре свега за мене пиће није навика, већ свакодневна свечаност!
Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)
Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.
Становништву „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење гостионица.
Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.
Кафанска говорница
Чим би Голе Цревце, Ивко Пихтија и Ђора Шкембић прозборили, кафана „Лепи изглед” преобразила би се у велико уво које упија сваку реч. Kao и кишног дана пре петнаестак година, када је трио четрдесетогодишњака из комшилука евоцирао догодовштине од претходне ноћи. „Лепи изглед” jе постао амфитеатар боемског факултета. „Декани” су зборили. – Тол’ко сам се синоћ напио – поче Голе – да ме конобар избацио. Пођох кући, кад...
У кафани „Липа” Исидор Бајић компоновао „Српкињу”
Добила је име по великој липи која се налази у дворишту, али и зато што је ово дрво код Словена симбол среће. На овом месту могли су се срести знаменити људи нашег града.
Ведри и суморни дани „Нишке Атине“
Занимљива и весело-тужна прича о познатом и популарном угоститељском објекту
Кафанска балада
У једном од оних турских сокака, са калдрмом која и трезног човека тера да тетура, стоји кафана. Црна рупа у животима генерација иза нас, и свакако моје место немира. Шупа заправо, која чучи у сваком од нас, али се само 2 врсте људи и ћуди одваже да њена врата отворе. Ја лично, по речима ближњих, припадам једној врсти тих "кафанских свираца", иако себе никада нисам уврстио било где. Раније сам се пропет на прсте као млади петао борио против генерализација нас...
Уздаси за бећаром
За професором нишке гимназије уздисале нишке убавице. Стеван Сремац је у већем делу свог живота био боем. Веома лако и добро успевао је да усклади професуру и боемију, па му је кафана служила као место за одмор, али и као богати извор за почетак рада на неком од књижевних дела.