Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Висoкa пoлитикa уз чaшу рaкиje
„И зaр тo дoбa штo прeд нaшим oчимa изумирe и, зaр ту прoшлoст кoja сe прeд нaшим oчимa бришe, ниje дужaн крoничaр дa зaбeлeжи тe дa му, зa пoзниja пoкoлeњa, зa истoриjу нaшeгa jaвнoгa живoтa, oстaнe трaгa?“ Овaкo je Брaнислaв Нушић, чувeни кoмeдиoгрaф и joш чувeниjи бoeм...
Литература
Дефиниција појма „кафана“
Случајно смо набасали на ову дефиницију појма „кафана“ и некако нисмо могли а да је не поставимо у ову секцију. Традиционална задужбина у Срба, место доброг провода и још боље ракије, место где људи уђу не познајући никога а изађу са четири кума.
Кафанске приче
Нишке кафане као стецишта јавног и културног живота
У ранијим временима кафане су биле стецишта трговинских размена: многи су уговори и трампе ту извршене, у њиховим старинским и мемљивим собичцима. У новије време, али још под Турцима, у нишким кафанама, поглавито код „ Маргера “ – основаног још 1722 - склапане су завере противу турског режима. Одмах по ослобођењу Ниша 1877. кафане постају стецишта јавног и културног живота у Нишу, уколико га је тада било. Они који су чинили такве „кружоке“ дабоме да нису...
Историјска кафана „Маргер“
Из нишког листа „Ревија“ тридесетих година прошлог века Мало их је у Нишу који не знају за ову историску кафану Маргер. Ту је покојни Стеван Сремац , писац „Ивкове славе“ и „Зоне Замфирове“, увек свраћао и по цео дан, када нема часова у гимназији, био и прибављао материјал за своја књижевна дела. Ова кафана, на први поглед није нешто нарочито, већ то је зграда старинског кроја, која се састоји из приземља и спрата. Она је од слабог материјала....
Седељке и дружења нишких књижевника и боема у „Градском хотелу“
Омиљено и најчешће место окупљања нишких књижевника, културних радника и боема педесетих година прошлог века био је ресторан „Градског хотела“. После фајронта, ишло се на качамак код Милке и Ђоке Стаменковића. У кафани се родила и идеја о оснивању књижевног часописа „Гледишта“.