Специјалитети

Претрага сајта

Тражи кафану по имену

Последњи коментари

kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна

Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче

Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa

Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум

Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера

Занимљивости

Ракија од парадајза, диње и кивија

Ракија од парадајза, диње и кивија

Поред шљивовице, јабуковаче и лозе за коју су му грожђе доносили из Македоније, Жика Живић из села Добротин у централном Косову пекао је у мањим количинима ракије и од парадајза и диња, а сада и од кивија. Око свих тих ракија сложни су и Срби и Албанци - купују их и једни и други. Диња, како...

комплетан текст

Литература

Прва кафана у Европи отворена на Дорћолу

Прва кафана у Европи отворена на Дорћолу

Историјске хронике говоре да је прва кафана на европском континенту отворена 1522. на Дорћолу. – Лав Троцки и Ерих фон Штрохајм у „Москви“. Ко зна колико је пута у литратури, у мемоарима, у историографским и социолошким студијама изречена тврдња да су кафане срце и душа...

комплетан текст

Кафанске приче

Нојева барка – Кафане у Кладову (I део)

06.02.2012.
Кладово

Преузето са www.skyscrapercity.com

Први у низу текстова о кафанској историји Кладова.

Становништву  „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење  гостионица.

Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.

У колонији Ulpia Traiana Ratiariа, подунавска Бугарска,  налазиле су се, уз познати друм, постаје за одмор и прихват путника, са карактеристикама гостионица.

Такав податак не постоји за потез Трајанов мост код Кладова, али чињеница да баш одатле потиче најстарији  овдашњи  приказ винове лозе на мермерном рељефу са митском сценом Пентејевог лудила изазваног чаробним напитком, указују да је и на том локалитету могло бити гостионица.

Становништву  „кладовске Сузијане“, тврђаве у атару кладовског насеља Корбово, итекако је било својствено подизање и коришћење  гостионица.

Још Херодот наводи како је на путу дугом 13.500 стадија тј. 90 дана хода између Сарда и Сузе постојало 111 конака и исто толико гостионица.

Жене у кафанској историји Кладова

Царица Јелена Цариградска

Јелена Цариградска

Неке жене чије се порекло или део живота везују за крчме имале су значајну улогу у историји римског царства.

Хришћанска светица Јелена, мајка цара Константина, рођеног у Наисусу, супруга Констанција Хлора, била је крчмарева кћер.

Њихови опоненти су чак тврдили да је „девојка била једна од узгредних лагодности које је нудила крчма њенога оца, те да је редовно, уз незнатну новчану надокнаду, стајала на располагању посетиоцима. Тек касније, када је њен син преузео власт, постала је најобожаванија жена у царству“.

Још очитије везе са таквим амбијентом фрагменти  су биографије легендарне царице Теодоре, могло би се рећи савладарке последњег правог римског цара, некадашњег Трачанина Петра Саватија-Јустинијана Првог.
 

Ранко Јаковљевић

Извор Кафански живот у Кладову 1666 - 2011

апсолвирано 06.02.2012.