Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Старе кафане и боеми у Врању
Нa jугу je кaфaнa билa мeстo гдe чoвeк oдмaрa oд свeтa кojи je oстaвиo нa њeним врaтимa, гдe сe свaкoм oтвaрa душa и кaд му дoбрo идe и кaд je лoшe. Дoвoдили су чoчeкe из Скoпљa, мeтeрe, зурлaшe, из Maсурицe и Цигaнкe, чувeнe пo рaзблудним oчиjмa и врeлим тeлимa, зaписao je Бoрa...
Литература
Бујановачке кафане
Један од наших, очигледно верних читалаца и посвећених кафанских писаца, нам је послао примерак књиге која обрађује тему Бујановачких кафана кроз историју. Да ли има човека који макар једном није био у кафани? Да нешто попије, поједе, слуша музику, да се дружи, да се забавља, да заврши...
Кафанске приче
Кафанска говорница
Политика - С. Печеничић
Чим би Голе Цревце, Ивко Пихтија и Ђора Шкембић прозборили, кафана „Лепи изглед” преобразила би се у велико уво које упија сваку реч.
Kao и кишног дана пре петнаестак година, када је трио четрдесетогодишњака из комшилука евоцирао догодовштине од претходне ноћи.
„Лепи изглед” jе постао амфитеатар боемског факултета. „Декани” су зборили.
– Тол’ко сам се синоћ напио – поче Голе – да ме конобар избацио. Пођох кући, кад спазих преко пута бирцуза телефонску говорницу. Позв’о сам полицију и пријавио да ме кеша узнемирава – испричао је Цревце „несташлук”.
– Је ли то она говорница у твојој улици? – упита Ивко.
– Баш та.
– Невероватно – одушевио се Пихтија – и ја сам је јуче обишао! Звао сам ватрогасце. Кад сам вид’о кол’ко сам се увоштио, застанем и једва набодем 93, срећа да нема више цифара. Јави ми се неки младић...
– И?
– Одао сам положај и викнуо: „Помагајте, изгорела ми јетра”. И запалио... кући – завршио је Ивко беседу.
– Момци – убаци се Ђора – и ја сам синоћ звао одатле!
– Ма дај...
– Јесам, мајке ми, и то – Хитну! Ваљам ти се ја онако цирке и одлучим да окренем 94. Јави се љубазна женска, глас јој инфаркт лечи. „Извините”, рек’о ја, „центар за равнотежу ми је трокирао, па ходам четвороношке. Хоћете да дођете ви, или да зовем ветеринара?” И спустим...
Утом устаде Цика Белобрк, проседи вршњак кафанске „тројке”.
– Момци, колико плаћате да вас не одрукам?
– Шта? – повикаше Голе, Ивко и Ђора.
– И ја сам јуче био у тој говорници. Да позовем жену. Тек што уђох, а испред се паркирају патролни „кец”, ватрогасни камион и болнички комби. Излазе пајкани, деру се: „Ти си тај што се зеза и зове због конобара!” Истрчавају ватрогасци, вичу „Где гори јетрва?” – очито су погрешно чули позив па дошли. А уто ће и лекари из комбија: „Јесте ли ви, господине, тражили ветеринара?”
Е сад, пошто сам снимио вашу причу, платите пиће да снимак не заврши у хитним службама... – извуче однекуд приручни касетофон.
Тура се за секунд створила на столу који је Белобрк делио са пријатељем. Вративши се на место, Цика рече другару:
– Нека виде мало како је кад ја лажем! Ево ти назад твој вокмен.
Д. Буквић
Извор Политика
апсолвирано 16.01.2012.
