Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Кафана - једна од ствари којих се не одричемо
Кaфaнa - Другa кућa вeликoм брojу Србa, прeтeжнo мушкoг пoлa. У њoj сe свe дeшaвa. Нaстajу и рушe сe Влaдe, бирajу сe министри, склaпajу вeлики пoслoви, слaви и тугуje, рaђajу и прeкидajу вeликe љубaви. Кoнoбaр вaжи зa чoвeкa с кojим су Срби oбaвeзнo у oдличним oднoсимa. Oн je кao...
Литература
Прва кафана у Европи отворена на Дорћолу
Историјске хронике говоре да је прва кафана на европском континенту отворена 1522. на Дорћолу. – Лав Троцки и Ерих фон Штрохајм у „Москви“. Ко зна колико је пута у литратури, у мемоарима, у историографским и социолошким студијама изречена тврдња да су кафане срце и душа...
Кафанске приче
Кафанска говорница
Политика - С. Печеничић
Чим би Голе Цревце, Ивко Пихтија и Ђора Шкембић прозборили, кафана „Лепи изглед” преобразила би се у велико уво које упија сваку реч.
Kao и кишног дана пре петнаестак година, када је трио четрдесетогодишњака из комшилука евоцирао догодовштине од претходне ноћи.
„Лепи изглед” jе постао амфитеатар боемског факултета. „Декани” су зборили.
– Тол’ко сам се синоћ напио – поче Голе – да ме конобар избацио. Пођох кући, кад спазих преко пута бирцуза телефонску говорницу. Позв’о сам полицију и пријавио да ме кеша узнемирава – испричао је Цревце „несташлук”.
– Је ли то она говорница у твојој улици? – упита Ивко.
– Баш та.
– Невероватно – одушевио се Пихтија – и ја сам је јуче обишао! Звао сам ватрогасце. Кад сам вид’о кол’ко сам се увоштио, застанем и једва набодем 93, срећа да нема више цифара. Јави ми се неки младић...
– И?
– Одао сам положај и викнуо: „Помагајте, изгорела ми јетра”. И запалио... кући – завршио је Ивко беседу.
– Момци – убаци се Ђора – и ја сам синоћ звао одатле!
– Ма дај...
– Јесам, мајке ми, и то – Хитну! Ваљам ти се ја онако цирке и одлучим да окренем 94. Јави се љубазна женска, глас јој инфаркт лечи. „Извините”, рек’о ја, „центар за равнотежу ми је трокирао, па ходам четвороношке. Хоћете да дођете ви, или да зовем ветеринара?” И спустим...
Утом устаде Цика Белобрк, проседи вршњак кафанске „тројке”.
– Момци, колико плаћате да вас не одрукам?
– Шта? – повикаше Голе, Ивко и Ђора.
– И ја сам јуче био у тој говорници. Да позовем жену. Тек што уђох, а испред се паркирају патролни „кец”, ватрогасни камион и болнички комби. Излазе пајкани, деру се: „Ти си тај што се зеза и зове због конобара!” Истрчавају ватрогасци, вичу „Где гори јетрва?” – очито су погрешно чули позив па дошли. А уто ће и лекари из комбија: „Јесте ли ви, господине, тражили ветеринара?”
Е сад, пошто сам снимио вашу причу, платите пиће да снимак не заврши у хитним службама... – извуче однекуд приручни касетофон.
Тура се за секунд створила на столу који је Белобрк делио са пријатељем. Вративши се на место, Цика рече другару:
– Нека виде мало како је кад ја лажем! Ево ти назад твој вокмен.
Д. Буквић
Извор Политика
апсолвирано 16.01.2012.
