Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Бранићемо је до последње капљице
Најенергичније, свом снагом испијача алкохола и безалкохола, протестујемо против против претварања наше драге друге куће „Под липом“ у грчку пиљарницу. Ноторна је чињеница да нам храна не треба кад конзумирамо алкохол. Даље руке пиљарске од „Липе“... тврдо вас уверавамо...
Литература
Последње боемско уточиште у Београду
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка...
Кафанске приче
Историјска кафана „Маргер“
Кафана Маргер сликана 1953. године. Стециште уметника и интелектуалаца
Из нишког листа „Ревија“ тридесетих година прошлог века
Мало их је у Нишу који не знају за ову историску кафану Маргер. Ту је покојни Стеван Сремац, писац „Ивкове славе“ и „Зоне Замфирове“, увек свраћао и по цео дан, када нема часова у гимназији, био и прибављао материјал за своја књижевна дела.
Ова кафана, на први поглед није нешто нарочито, већ то је зграда старинског кроја, која се састоји из приземља и спрата. Она је од слабог материјала. Налази се на тргу Краљице Наталије, у близини Саборне цркве на једном углу. Ту обично свраћају људи на кафу после службе у цркви. А ту је било и збориште старих Нишлија. Ту је свраћао: пок. Мита Коцић, Антоглиски, трговац, ту Михаило Хаџи Нешић, звани Жабота, ту Гаврило Смиљанкић, Бојаџићи, Ђока Јанковић, дугогодишњи Нишки кмет, Ђорће Прша, такође дугогодишњи кмет, Миле Вачић, трговац и кмет и многи други виђени трговци што се зову еснафлије. А међу њима и покојни Коле Рашић, војвода, који својим шалама и разним вицевима оживи кафану.
Сви они доћу на кафу, чашицу ракије и вина и тако разговарају о трговини и животу. А кад доће бата Коле, како су га много онда звали онда настаје мало живље.
И сада, у њој је увек мирно. Увек види се по какав још стари Нишлија и пензионер па пију кафу или чај и играју или домине или карте у по једно пиће. А по нешто се тихо разговара о прошлости. Песме и вике никад. А шале има.
Кафана је чиста, а газда јавашлија. Он се много не секира. Пазар није богзна какав али је он задовољан. Задовољан јер су људи сви озбиљни и виђени и не праве ларму. Попију по коју чашицу вина, ракије или кафу па иду.
За време турско звала се Газина и у њој радио неки Ђока звани Маргер, зато се и кафана и дан данас зове „Маргер“. После је ту кафану купио покојни и чувени попа Пера Икономовић, а његови наследници продали су је браћи Живковића, који се зову „Чуриши“, јер су много чурили (пушили). И сад они раде у овој кафани.
Пред кафаном је био један велики багрем, који је посађен био још пре 50 година и правио је дебелу ладовину те је милина било лети седети пред кафаном нарочито кад се уморни враћају са гробља. Сад је из корена извађен по нарећењу општинске власти.
Кад год прођемо поред ове кафане увек нам изађе слика покојног Сремца како седи поред прозора, посматра старе Нишлије и слуша како говоре. И све то после имитирао. На основу тога посматрања и имитирања и написао је о животу старих нишлија. Хвала му! - Да није њега било, не би се ништа знало о животу старих Нишлија. Он је овековечио. Он је највише свраћао у ову кафану Маргер и у кафану некадашњу звану „Босна“ у улици Кастриотовој спроћу куће Јове Смука кога је он лепо описао у Ивковој слави.
Нишлије, да би се колико толико одужили покојном Сремцу по предлогу г. Драгише Цветковића, министра, начинили су бисту и она ће бити намештена испред народног позоришта на Синђелићевом тргу.
Немамо информацију
Извор „Нишки весник“, бр. 22
апсолвирано 10.07.2009.
