Specijaliteti
Pretraga sajta
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera
Zanimljivosti
„Taverna Sarbului“ - Bukurešt, Rumunija
Prilikom letošnjih putešestvija proveo sam izvesno vreme u susednoj nam zemlji Rumuniji. Narod sličan nama po navikama, kuhinji i piću. Prvo šta sam tražio i okusio bila je domaća jabukova rakija, poznatija u Rumuna kao paljinka ili cujka.... ali da ću naići na pravu pravcatu srpsku kafanu, to...
Literatura
Definicija pojma „kafana“
Slučajno smo nabasali na ovu definiciju pojma „kafana“ i nekako nismo mogli a da je ne postavimo u ovu sekciju. Tradicionalna zadužbina u Srba, mesto dobrog provoda i još bolje rakije, mesto gde ljudi uđu ne poznajući nikoga a izađu sa četiri kuma.
Zanimljivosti
Stare kafane i boemi u Vranju
Kafana Proleće u Vranju
Na jugu je kafana bila mesto gde čovek odmara od sveta koji je ostavio na njenim vratima, gde se svakom otvara duša i kad mu dobro ide i kad je loše.
Dovodili su čočeke iz Skoplja, metere, zurlaše, iz Masurice i Ciganke, čuvene po razbludnim očijma i vrelim telima, zapisao je Bora Stanković o vranjskim hanovima i mehanama gde se duša lomila na tankoj liniji sevdaha i karasevdaha. U starom, meraklijskom Vranju, kafane su za mnoge bile druga kuća.
Kafana je mesto gde čovek odmara od sveta koji je ostavio na njenim vratima. Mesto gde se razmenjuju mišljenja, tračevi, nežnosti, pesnice i svako razmenjivanje koje čini dostojnim život čoveka. Jer, bez razmene, bez duševnog davanja i primanja, nismo ljudi nego roboti - kaže poznati vranjski boem Dragan Kostić Tc, učitelj u penziji.
Bora Stanković
Bora je uživao u kafani, družio se sa ljudima koji su uz piće i pesmu otvarali dušu starog Vranja. Slušajući razne priče, gradio je svoje književne likove poput Mitketa, hadži Tome, Arse, Koštane, efendi Mite, gazda Marka...
Uživao je u domaćem vinu u Paničkinoj kafani sa šarenim kariranim stolnjakom i sedeo do visoke peći na drva. Oko podneva bi odlazio u kafanu Solun, koja se lepila sa Gradskom crkvom Svete trojice. Popodne, pošto bi odmorio, čezom bi odlazio put Vranjske Banje, gde je sedeo u gostionici Kosovo i kafani Bosna - priča Kostić.
Za pravog boema i merakliju kafana je bila sve samo ne mesto za neumereno opijanje i tamanjenje roštilja.
Muka je kad vidite danas ljude koji nemaju meru. Opijaju se, žderu, a kafane pred naletom kafića i klubova nestaju. Da bi preživele, utrkuju se ko će bolje organizovati rođendane dece, krštenja, mladence...
To uzima dušu kafani. Neke da bi uveče privukle mlade angažuju preglasnu muziku i folk pevače, te se sve svodi na igranje oko stola. Retke su one gde čovek može da sedne, da otvori dušu i kad mu dobro ide i kad je loše - sa setom priča Kostić.
Nekadašnje kafane, koje su bile duša Vranja, pred naletom vremena i istorijskih lomova nestajale su zajedno sa svojim vlasnicima. Stariji žitelji sa uzdahom se sećaju kafana kao što su Belo jagnje, Paničkina, Prizren, Solun, DŽokina, Gužvina...
