Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Бранићемо је до последње капљице
Најенергичније, свом снагом испијача алкохола и безалкохола, протестујемо против против претварања наше драге друге куће „Под липом“ у грчку пиљарницу. Ноторна је чињеница да нам храна не треба кад конзумирамо алкохол. Даље руке пиљарске од „Липе“... тврдо вас уверавамо...
Литература
Нишки боем
АВДА ЗЕКИЋ, чувени нишки боем и пијанац, рођен почетком тридесетих година двадесетог века у Нишу, у насељу Чаир. По занимању је био молер, али је често знао да запостави тај посао због кафанчења. Иако је волео да много времена проводи у кафани и пије са сваким ко би био вољан да му то пиће и...
Занимљивости
Чашица разговора лек против хладноће
Није важан „број већ сој“ фото: www.pravda.rs
Највернији љубитељи домаће кафе, ракије или неког жестоког пића, нашли су своја стална места и током јучерашњег дана у кафанама на Тргу републике, својеврсном новом београдском „Бермудском троуглу“, ресторанима „Сунце“, „Морнар“ и „Зора“ и како истичу, иако их није пуно, није важан „број већ сој“.
Кафана као ритуал
Дугогодишњи пријатељи и комшије из Македонске улице Јован и Драгољуб већ више од 20 година уторком и четвртком негују традицију одласка у ресторан „Сунце“ на чашицу пића и разговора. Кажу да ни врућине лети али ни овако хладни дани не могу да прекину њихов ритуал.
Кафана је у традицији српског народа и некада је била један од симбола Београда, а погледај сада, не можеш ниједну праву, стару кафану да пронађеш, него све нека ексклузивна места која више личе на свемирски брод.
Некада сам са мојим комшијом Јоцом редовно два пута недељно одлазио у „Грмеч“, јер се налазио два улаза од наше зграде. И њега су затворили и уништили „свето тројство“ – уз осмех каже Драгољуб, часовничар у пензији.
Пиво од хиљаду речи
У оближњем „Морнару“ затичемо само једног госта, али како је нашем репортеру рекао, „можда сам један, али вредан“.
Од јутрос сам био на пијаци, спремио унуцима доручак, помогао супрузи у кућним пословима и сад сам изашао мало да се угрејем уз домаћу лози и да прочитам новине. Хладно напољу јесте, али памтим ја и хладније време него што је ових дана, а сви смо ми постали нешто много свилени па нам све смета.
Лети кукамо на врућину, а зими на хладноћу. Дрмнеш, брате, једну лозу или дуњу па нема да буде зиме – даје проверени рецепт против хладноће чича Сима – како нам се представио овај суграђанин.
У недавно реновираној „Зори“ неколико млађих гостију ужива у пиву истакавши да немају шта да коментаришу јер „пиво говори више од хиљаду речи“. Зоран Апостоловић, економиста, био је оран за разговор.
- Волим кафану, не толико да бих нешто појео или попио већ да бих се видео са пријатељима и попричао о свему и свачему. Некада сам често ишао у „Три шешира“ или у „Шуматовац“ јер волим најобичнију кафу у оним старим добрим бело-плавим шољицама – са нескривеном дозом носталгије каже Зоран.
Најбоље „греје“ вињак
Наше хладно „крстарење“ по централним београдским кафанама и ресторанима завршавамо у „Пролећу“.
Милош, продавац сувенира из Кнез Михаилове, лагано испија вињак.
Не могу више да издржим на оној хладноћи, нисам од јутрос ништа продао јер оно мало људи што их има у граду пролази не примећујући ништа. Морам да се мало згрејем, а од вињачета нема бољег метода – тврди Милош.
