Specijaliteti
Pretraga sajta
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera
Zanimljivosti
Srbi, stari narod
Srbi možda nisu najstariji evropski narod, ali su zato narod sa najdužom kafanskom tradicijom na Starom kontinentu: još 1522. Turci su na Dorćolu otvorili prvu kafanu. Posle Beograda, prvu kafanu 1592. godine dobija Sarajevo, London 1652, dve godine kasnije Marselj, u Beču je otvorena 1683....
Literatura
Poslednje boemsko utočište u Beogradu
„Znak pitanja“ je za mnoge umetnike sam život. Mihajlović, koji preko trideset godina predstavlja njen živi inventar, tvrdi da slikari u toj kafani pričaju o umetnosti, razmenjuju iskustva, sklapaju poslove, organizuju izložbe, i da im u njenoj izmaglici najčešće dolazi stvaralačka...
Zanimljivosti
Čašica razgovora lek protiv hladnoće
Nije važan „broj već soj“ foto: www.pravda.rs
Najverniji ljubitelji domaće kafe, rakije ili nekog žestokog pića, našli su svoja stalna mesta i tokom jučerašnjeg dana u kafanama na Trgu republike, svojevrsnom novom beogradskom „Bermudskom trouglu“, restoranima „Sunce“, „Mornar“ i „Zora“ i kako ističu, iako ih nije puno, nije važan „broj već soj“.
Kafana kao ritual
Dugogodišnji prijatelji i komšije iz Makedonske ulice Jovan i Dragoljub već više od 20 godina utorkom i četvrtkom neguju tradiciju odlaska u restoran „Sunce“ na čašicu pića i razgovora. Kažu da ni vrućine leti ali ni ovako hladni dani ne mogu da prekinu njihov ritual.
Kafana je u tradiciji srpskog naroda i nekada je bila jedan od simbola Beograda, a pogledaj sada, ne možeš nijednu pravu, staru kafanu da pronađeš, nego sve neka ekskluzivna mesta koja više liče na svemirski brod.
Nekada sam sa mojim komšijom Jocom redovno dva puta nedeljno odlazio u „Grmeč“, jer se nalazio dva ulaza od naše zgrade. I njega su zatvorili i uništili „sveto trojstvo“ – uz osmeh kaže Dragoljub, časovničar u penziji.
Pivo od hiljadu reči
U obližnjem „Mornaru“ zatičemo samo jednog gosta, ali kako je našem reporteru rekao, „možda sam jedan, ali vredan“.
Od jutros sam bio na pijaci, spremio unucima doručak, pomogao supruzi u kućnim poslovima i sad sam izašao malo da se ugrejem uz domaću lozi i da pročitam novine. Hladno napolju jeste, ali pamtim ja i hladnije vreme nego što je ovih dana, a svi smo mi postali nešto mnogo svileni pa nam sve smeta.
Leti kukamo na vrućinu, a zimi na hladnoću. Drmneš, brate, jednu lozu ili dunju pa nema da bude zime – daje provereni recept protiv hladnoće čiča Sima – kako nam se predstavio ovaj sugrađanin.
U nedavno renoviranoj „Zori“ nekoliko mlađih gostiju uživa u pivu istakavši da nemaju šta da komentarišu jer „pivo govori više od hiljadu reči“. Zoran Apostolović, ekonomista, bio je oran za razgovor.
- Volim kafanu, ne toliko da bih nešto pojeo ili popio već da bih se video sa prijateljima i popričao o svemu i svačemu. Nekada sam često išao u „Tri šešira“ ili u „Šumatovac“ jer volim najobičniju kafu u onim starim dobrim belo-plavim šoljicama – sa neskrivenom dozom nostalgije kaže Zoran.
Najbolje „greje“ vinjak
Naše hladno „krstarenje“ po centralnim beogradskim kafanama i restoranima završavamo u „Proleću“.
Miloš, prodavac suvenira iz Knez Mihailove, lagano ispija vinjak.
Ne mogu više da izdržim na onoj hladnoći, nisam od jutros ništa prodao jer ono malo ljudi što ih ima u gradu prolazi ne primećujući ništa. Moram da se malo zgrejem, a od vinjačeta nema boljeg metoda – tvrdi Miloš.
