Specijaliteti
Pretraga sajta
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera
Zanimljivosti
Spomenik Tomi Zdravkoviću u Leskovcu
Najpoznatijem umetniku leskovačkog kraja Tomi Zdravkoviću, rodom iz Pečenjevca, krajem ovog meseca biće otkriven spomenik u centru Leskovca. Kako smo saznali u lokalnoj samoupravi, tim povodom biće održana i posebna konferencija za novinare, jer su do sada detalji oko podizanja spomenika...
Literatura
Prva kafana u Evropi otvorena na Dorćolu
Istorijske hronike govore da je prva kafana na evropskom kontinentu otvorena 1522. na Dorćolu. – Lav Trocki i Erih fon Štrohajm u „Moskvi“. Ko zna koliko je puta u litraturi, u memoarima, u istoriografskim i sociološkim studijama izrečena tvrdnja da su kafane srce i duša...
Literatura
Poslednje boemsko utočište u Beogradu
Poslednje boemsko utočište u Beogradu
„Znak pitanja“ je za mnoge umetnike sam život. Mihajlović, koji preko trideset godina predstavlja njen živi inventar, tvrdi da slikari u toj kafani pričaju o umetnosti, razmenjuju iskustva, sklapaju poslove, organizuju izložbe, i da im u njenoj izmaglici najčešće dolazi stvaralačka inspiracija.
Počev od studentskog izbegavanja dosadnih predavanja, do penzionerskih dana, „Znak pitanja“ predstavlja život mnogih velikih likovnih umetnika Beograda. Jedno vreme, početkom sedamdesetih, kafana je čak i funkcionisala kao galerija.
„Nije u pitanju samo kafana i neka boemština, jednostavno mislim da ovakav spomenik kulture ne sme da bude u privatnim rukama. Ovaj objekat, koji je stariji od Konaka kneginje Ljubice ili Manakove kuće, ne sme da se ostavi na milost i nemilost nekome ko bi mogao da napravi glupost.
Ako ništa drugo, da unese aparat za koka-kolu! Ja sam već jedan lično izbacio! Na zidu gde je postavljen stoji napisano da, dok sam ja živ, personal neće uneti taj aparat unutra. Oni se služe njim, ali ne smeju da ga unesu unutra da ne vređa goste, nego im stoji negde u dvorištu“, objašnjava Mihajlović.
---
On smatra da je pravo rešenje prebacivanje kafane kao spomenika kulture u svojinu Etnografskog ili Muzeja grada Beograda koji bi ga onda čuvali u sadašnjem obliku i davali pod zakup nekome kao kafanu. „Jedna od najstarijih kuća u gradu i najstarija kafana mora da preživi kao kafana ovog tipa. Bolje i da tavori, da bude potpuno zapuštena, nego da postane neko snobovsko mesto“, doliva vino u čašu Mihajlović.
Nakon polusatne digresije u slavu vina, Mihajlović podiže pogled i pokazuje gusle koje stoje obešene na zidu. „To je ovde ostavio vladika Amfilohije. Pored slikara i mnogi sadašnji episkopi, monasi, i popovi su ovde provodili vreme. Njihova škola je bila preko puta, a i oni su kao sav normalan svet često bežali sa časova u kafanu“ objašnjava Mihajlović i dodaje da preko ove kafane sad poznaje skoro sve episkope SPC mlađe od šezdeset godina.
Dolazi nova tura pića, a konobarica dodaje Makešu votku uz izvinjenje da nemaju više čaša, pa mora da mu dospe u dosadašnju. „Ma sahraniću vam ovu kafanu bez čaša“, pokušava da napravi ljutitu grimasu Makeš. Konobarica se slatko osmehnu i, uz opasku: „Nemate vi takvu dušu“, doli mu votku. Uz pune čaše, priča o sudbini Znaka pitanja se nastavlja.
apsolvirano 23.04.2009.
