Специјалитети
Претрага сајта
Последњи коментари
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...у Гурманова тајна
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...у Казанџијско сокаче
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...у Српскa Брвнaрa
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...у Мали подрум
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....у Три фењера
Занимљивости
Гужвина кафана, Џoкинa кaфaнa, кафана Призрен и хотел Врање
Гужвина кафана - Пићe дa удaри у глaву У близини Гoрњe чaршиje нaлaзилa сe чувeнa Гужвинa кaфaнa. Билa je чувeнa прe Другoг свeтскoг рaтa кao стeциштe путникa нaмeрникa из плaнинскoг крaja Пoљaницe. Дoмaћe винo и рaкиja, гoч и пискa клaринeтa, зaнoснo увиjaњe тaмнoпутих пeвaчицa уз...
Литература
Кафана најважнија институција у Срба
„Грађанска касина“ била је место где је основана берза. Српски добровољци пријављивали су се за Сремски фронт у „Златном коњу“, а у „Коларцу“ је био организован први сајам књига. Рођена сестра чувеног Бајлонија, кожарског радника, Чехиња удата у Србији,...
Какав је квалитет ракије на тржишту
Истраживање Генералног инспектората Министарства пољопривреде и Националне организације потрошача Србије показало је да, упркос натписима на декларацијама, готово половина испитаних узорака ракијe на нашем тржишту није воћног порекла. Шта је ракија Из Закона о ракији: ракија је алкохолно пиће произведено дестилацијом ферментисаног кљука, матичног сока, комине или пикеа воћа, грожђа, јестивих шумских плодова и других сировина пољопривредног порекла са минималним садржајем етанола...
апсолвирано 24.11.2010.
Кафане пишу историју
Оне су некада биле места где су се писале песме и налазила инспирација за њих, а водиле су се и озбиљне политичке дебате. Неретко, биле су концертни подијум и оперске куће, редакције најбољих новинара, адвокатске канцеларије, по потреби и народне скупштине... Кафане су, не без разлога, називали и „универзитетима живота“. Као некада, оне и данас имају важно место на друштвеној мапи Београда. Промо - Текст: Ана Туцовић Фото: Ана Костић Извор: магазин „Casaviva“...
апсолвирано 03.12.2009.
Последње боемско уточиште у Београду
„Знак питања“ је за многе уметнике сам живот. Михајловић, који преко тридесет година представља њен живи инвентар, тврди да сликари у тој кафани причају о уметности, размењују искуства, склапају послове, организују изложбе, и да им у њеној измаглици најчешће долази стваралачка инспирација. Почев од студентског избегавања досадних предавања, до пензионерских дана, „Знак питања“ представља живот многих великих ликовних уметника Београда. Једно време, почетком...
апсолвирано 23.04.2009.
Дефиниција појма „кафана“
Случајно смо набасали на ову дефиницију појма „кафана“ и некако нисмо могли а да је не поставимо у ову секцију. Традиционална задужбина у Срба, место доброг провода и још боље ракије, место где људи уђу не познајући никога а изађу са четири кума.
апсолвирано 23.04.2009.
Кад кафића нигде било није
Крагујевачке кафане су у 19. веку биле стециште друштвеног живота, где су се играле позоришне представе, покретале новине, формирали књижевни кружоци и где се политички агитовало. Старе кафане, тачније њихова имена, својеврсни су оријентир у простору, али и у времену и историји сваког града. Крагујевац у томе није изузетак, напротив. Зна се да је у време турске владавине постојало пет ханова и два караван-сараја, а 1815. устаници су кумовали „Кнежевој кафани“ која слови као...
апсолвирано 02.09.2008.
Кафана најважнија институција у Срба
„Грађанска касина“ била је место где је основана берза. Српски добровољци пријављивали су се за Сремски фронт у „Златном коњу“, а у „Коларцу“ је био организован први сајам књига. Рођена сестра чувеног Бајлонија, кожарског радника, Чехиња удата у Србији, када је брат хтео да пође у Америку, посаветовала га је да му нема боље Америке од Србије. Бајлони је послушао своју сестру, дошао у Београд, отворио пивару и испоставило се да је савет био више него...
апсолвирано 19.03.2009.
Кафана „Поред пута“
Кафана се налазила на спрату куће и до ње се долазило уз седамнаест басамака, од клесаног камена, рукохват или гелендер, како неки више воле да га зову, биле су плаво обојене металне цеви на којима су били ушрафљени на стругу обрађени облици две вазе. Тешка старинска врата, двокрилна, плаво офарбана, са неким полулуком у горњем делу стакла, отаварала су се уз шкрипу. Улазак у кафану оставља посебан утисак. Под је од букових дасака премазаних некад давно прерадјеним уљем да би се спречио...
апсолвирано 19.03.2009.
„?“
„Кафане су наша најстабилнија индустријска грана која је издржала санкције, хипер-инфлацију, претње томахавк демократије и распиривање новог светског поретка. Шта год да се деси у земљи и свету, нас човек ће филозофски седети у препуној кафани уз флашу пива или часу вина и дискутовати како се страшне ствари дешавају данас.“ Написала: Снежана Ћосић Кафана „Знак питања“, налази се у једној од најстаријих кућа у Београду коју је 1823. године сазидао трговац Наум...
апсолвирано 23.04.2009.
Кафана „Албанија“
Кафана „Албанија“ је заједно са сатом који се налазио испред, деценијама била центар окупљања градских боема и пролазника. Неугледна кућа, која је представљала ругло, била је, како је описивао Бранислав Нушић „Елдорадо свих њених закупаца“. Кафана „Албанија“ је доносила велики профит, а у њој су се окупљали различити слојеви друштва, од чиновника до уличних чистача. Након њеног рушења, 1936. године, опевана је и уз почасти испраћена у историју, а у аманет...
апсолвирано 19.03.2009.
Нишки боем
АВДА ЗЕКИЋ, чувени нишки боем и пијанац, рођен почетком тридесетих година двадесетог века у Нишу, у насељу Чаир. По занимању је био молер, али је често знао да запостави тај посао због кафанчења. Иако је волео да много времена проводи у кафани и пије са сваким ко би био вољан да му то пиће и плати, није био класичан биртијаш какве данас можете стално срести у нишким кафанама. Авда Зекић је био увек елегантно обучен, и лети и зими носио је сако и кошуљу, говорио је углавном старонишки,...
апсолвирано 02.07.2008.