Specijaliteti
Pretraga sajta
kafana je ekstra hrana je dobra jedino smo jednom probali...u Gurmanova tajna
Pre 22 godine iy Nisa sam dobila na poklon stihove pesme...u Kazandžijsko sokače
Nažalost, ne mogu na napišem puno toga lepog o ovom...u Srpska Brvnara
Najbolja jagnjetina u gradu, uz Bovinovu tamjaniku -...u Mali podrum
Odlicna atmosfera. prava kafanska! i konobar je legenda....u Tri fenjera
Zanimljivosti
Kako je Niški boem Avda Zekić Spasao Tita
U gradu u kome su Bata Živojinović, Boris Dvornik, Radmila Savićević, Đorđe Vukotić i mnogi drugi studirali glumu ili se ostvarivali sve u šesnaest na sceni niškog Narodnog pozorišta (Mira Stupica, Radmila Savićević, Eugen Veber koji je bio i upravnik pozorišta) - dakle, u takvom gradu je...
Literatura
Bujanovačke kafane
Jedan od naših, očigledno vernih čitalaca i posvećenih kafanskih pisaca, nam je poslao primerak knjige koja obrađuje temu Bujanovačkih kafana kroz istoriju. Da li ima čoveka koji makar jednom nije bio u kafani? Da nešto popije, pojede, sluša muziku, da se druži, da se zabavlja, da završi...
Literatura
Prva peščana plaža u Beogradu dobila ime po kafani
Spoj prošlosti i sadašnjosti na novobeogradskoj strani
Jednom davno, pre osamdesetak godina, kada je reka Sava još bila bistra, a sa leve, novobeogradske strane bio je pesak i ništa više, nekako je bilo prirodno da baš tu osvanu plaže.
Na delu između Brankovog i Starog savskog mosta nikla je plaža „Nica“, gde je spas od velikih vrućina nalazilo na stotine Beograđana i njihovih gostiju.
Šepurenje
Sve je počelo kada su Danci tridesetih godina prošlog veka, preko Crnog mora i Dunava, u grad stigli brodom „Sithaven“ i započeli nasipanje novog dela grada. U to, nešto romantičnije vreme, na mestu današnjeg restorana „Ušće“, postojala je kafana „Nica“ po kojoj je i prva peščana plaža u gradu dobila ime.
Plaža je, inače, imala ljuljaške, ringišpil, kao i kabine za presvlačenje. Momci su se tada u modernim kupaćim kostimima „tarzankama” i „maratonkama" šepurili pred gradskim frajlama, a dečaci su do mraka igrali žmurke i šuge. Najhrabriji, uprkos zabranama, skakali su sa tek izgrađenih delova mosta pravo u reku.
Muške kupaće gaćice zakopčavale su se dugmićima, koji su znali da iznevere pri izlasku iz vode, a Beograđanke su se odlučivale za šareno štampano platno. Uglavnom su pokrivale veći deo svog tela, a one smelije u donjem delu kupaćeg imale su nešto nalik suknjici.
apsolvirano 24.01.2012.