Специјалитети
Претрага сајта
Занимљивости
Како је Нишки боем Авда Зекић Спасао Тита
У граду у коме су Бата Живојиновић, Борис Дворник, Радмила Савићевић, Ђорђе Вукотић и многи други студирали глуму или се остваривали све у шеснаест на сцени нишког Народног позоришта (Мира Ступица, Радмила Савићевић, Еуген Вебер који је био и управник позоришта) - дакле, у таквом граду је зезање било нешто најнормалније. На степеницама народног позоришта врло често је седео Авда Зекић, по старински Циганин а по новоме Ром, чувени '' Шпански глумац'' који је за шачицу семенки или цигарете...
Литература
Кафана се налазила на спрату куће и до ње се долазило уз седамнаест басамака, од клесаног камена, рукохват или гелендер, како неки више воле да га зову, биле су плаво обојене металне цеви на којима су били ушрафљени на стругу обрађени облици две вазе. Тешка старинска врата, двокрилна, плаво офарбана, са неким полулуком у горњем делу стакла, отаварала су се уз шкрипу. Улазак у кафану оставља посебан утисак. Под је од букових дасака премазаних некад давно прерадјеним уљем да би се спречио...
Занимљивости
Занимљив рекорд из 1961. године
15.10.2008.
Испијањем 235.819 литара пива, 60.217l вина, 36.352l ракије и 26.143l осталих жестоких пића, са оним што је продато у четири винска подрума и прехрамбеним продавницама далеке 1961. године, на пиће је потрошено 230 милиона динара, колико је коштала градња зграде Народног одбора општине на осам спратова - наводи у својој књизи „Никшић занимљивости“ публициста Максим Вујачић. У то време највећа и најлепша зграда у Никшићу са 32 стана и пет пословних простора у приземљу коштала је 160 милиона динара.
Како је Нишки боем Авда Зекић Спасао Тита
15.09.2008.
У граду у коме су Бата Живојиновић, Борис Дворник, Радмила Савићевић, Ђорђе Вукотић и многи други студирали глуму или се остваривали све у шеснаест на сцени нишког Народног позоришта (Мира Ступица, Радмила Савићевић, Еуген Вебер који је био и управник позоришта) - дакле, у таквом граду је зезање било нешто најнормалније. На степеницама народног позоришта врло често је седео Авда Зекић, по старински Циганин а по новоме Ром, чувени '' Шпански глумац'' који је за шачицу семенки или цигарете које су му давали гимназијалци побегли из оближње гимназије причао своје ''догодовштине'' из рата:
- Кажем ја на Титу у ту Шпанију - ти си фин ћовек, господин, шешир носиш - шта ћеш бе ти у рат? Пусти нас јунаци да ратујемо а ти си води политику, не мож' ћовек за све да буде...
Причао је Авда највеће измишљотине које су се чуле у Нишу, често би га слушао и дежурни полицајац ''прашинар'' који је интервенисао када би Авда почео да помиње имена тадашњих југословенских политичара (како су јурили жене или слично):
-ААААвдоооо!!
И Авда је мењао тему.
Волео је Авда да попије, а како је био молер тако су му зидови остајали полуокречени. Једном тако кречио па се запио, досадило му да ради па кренуо кући.Каже газдарици:
- Газдарице, дај паре па да си идем.
- Чекај да видим прво шта си урадио.
Уђе газдарица, погледа а горња линија, она уз таван крива као морски таласи.
Завапи жена:
- Шта је ово, Авдо?
- ТО? Ништа, газдарице. Направи мало промају, кад се осуши ће буде право ко стрела.
Бранићемо је до последње капљице
02.09.2008.
Најенергичније, свом снагом испијача алкохола и безалкохола, протестујемо против против претварања наше драге друге куће „Под липом“ у грчку пиљарницу. Ноторна је чињеница да нам храна не треба кад конзумирамо алкохол. Даље руке пиљарске од „Липе“... тврдо вас уверавамо да ћемо је бранити до последње капље, кажу у свом прогласу боеми који упућују протест „свима којих се то тиче“.
Седео сам у кафани у Бечу на столицама старим 138 година. Долазе студенти у фраковима да прославе дипломски, а оне столице климаве, шкрипе... док ови наши одмах убаце месингане столице и столове, а оставе колски точак и суве паприке на зиду! Многих старих боемских кафана више нема. Тамо где је некад била кафана „Бохињ“ сада је неки бутик или ципеларница. У „Српској кафани“ налазе се ципеле чувених гостију изливене у бронзи - две Зорана Радмиловића и једна Алије Алигрудића (друга је у „Брионима“ јер је тамо проводио други део дана). Сад су их макли испод стола где су њих двојица седели под сто крај улаза - да не сметају муштеријама, жали се Љуба, новинар, песник и боем.
Некада су кафане биле средиште живота београдске боемије. Увек спремни на ујдурме, а и добро поднапити, боеми су организовали трке бува на гитари, хранили фрак супом, а једном је Брана Петровић убедио неку жену да се струја добија од човечје рибице.
Неко је рекао да су кафане слика друштва, као библиотеке. Касних 80-тих у београдске кафане улазе шверцери, српске „војводе“ и опасни типови. Нестаје оне романтичарске, домаћинске атмосфере у којој се пило на црту и песмом плаћао рачун. Све ове године разориле су друштво, али и српску боемију.
Испред „Липе“ пролазници читају боемски проглас. Студент Ненад из Младеновца коментарише:
- Шта би било кад би све затворили, и отворили „Мекдоналдсе“. Можемо онда и државу да затворимо!
Мастер кафане
02.09.2008.
Шаљиви професори одлучили да је „Мултимедијална трансцендентална кафанска сценографија у угоститељској пракси“ више него задовољавајући магистарски рад и уз иће и пиће кандидата прогласили магистром.
Неподношљива кафанска сценографија, једног дана привукла је и једног пингвина, који је наручио дупли виски са ледом. Када је требало да плати, и када је чуо колико то кошта упитао је келнера. „Да ли овде навраћају пингвини“. „Не, ви сте први“, одговорио му је келнер. „Сада знајте да вас више неће посетити док год виски буде оволико коштао“, запретио му је пингвин.
Један пијанац који је прислушкивао разговор прокоментарисао је да није истина да нису долазили пингвини, једино што су били бели, а не црни као овај - једна је од кратких прича из првог кафанског магистарског рада.
Једном су у кафану „?“ свратили Ромео и Јулија, пили вино црвено као крв и гледали се чежњиво. С обзиром на то да је трагедија забрањена, вино је било без отрова, тако да су тог лета ишли на море, наравно грчко. Јулија је остала у другом стању - пише кафански магистар.
„Представе“ почињу ујутро, кад се подигне завеса, то јест кад сване, а завршавају се када то гости, то јест глумци пожеле - тад пада завеса, то јест мрак више пута - каже у раду Добриловић.
Кафана као спас
27.08.2008.
Јанку Веселиновићу, како пише Голубовић у „Механама и кафанама старог Београда“, а како је сам Веселиновић поверио пријатељима једне вечери у „Три шешира“ кафана је спасла живот.
Једне кишне вечери, трула греда, која је држала кров над песниковим креветом, срушила се на постељу. Песник је прошао не повређен јер се ова незгода збила пре поноћи, док је он боравио у Скадарлији.
Иначе Јанко Веселиновић је био књижевник, помоћник уредника листа Српске новине, коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник листа „ Звезда”, уредник листова „Побратим“ и „ Дневни лист“. Приповедач, романсијер, драмски писац.
Бермудски троугао
25.06.2008.
„Бермудски троугао“ у Београду, кога су чиниле кафане „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“, добио је име по правом „бермудском троуглу“, јер се у њему на по неколико дана губио траг новинарима и писцима. Стари боеми, који су овом труглу и дали име пре неких 50ак година (око 1960.), веома добро памте ове кафане и увек их се са сетом сећају.
Од кафана које су некада чиниле „бермудски троугао“ донекле је сачуван идентитет једино „Грмеча“ док су „Шуматовац“ и „Под липом“ изгубили „душу“ у борби за опстанак и претворени су у ресторане који окупљају потпуно другачије госте.
Кафана?
24.05.2008.
Кафана је турска тековина која подразумева место на којем се на комерцијалан начин послуживала кафа. Само кафа!!! То што “Crazy Serbs” под кафом подразумевају разне пратеће садржаје је сасвим друга ствар.
Срби, стари народ
24.05.2008.
Срби можда нису најстарији европски народ, али су зато народ са најдужом кафанском традицијом на Старом континенту: још 1522. Турци су на Дорћолу отворили прву кафану. После Београда, прву кафану 1592. године добија Сарајево, Лондон 1652, две године касније Марсељ, у Бечу је отворена 1683. године, а у Лајпцигу 1694.