Специјалитети
Претрага сајта
Занимљивости
Како је Нишки боем Авда Зекић Спасао Тита
У граду у коме су Бата Живојиновић, Борис Дворник, Радмила Савићевић, Ђорђе Вукотић и многи други студирали глуму или се остваривали све у шеснаест на сцени нишког Народног позоришта (Мира Ступица, Радмила Савићевић, Еуген Вебер који је био и управник позоришта) - дакле, у таквом граду је зезање било нешто најнормалније. На степеницама народног позоришта врло често је седео Авда Зекић, по старински Циганин а по новоме Ром, чувени '' Шпански глумац'' који је за шачицу семенки или цигарете...
Литература
Пре него се одлучите да банчите по нишким кафанама требало би да се упознате детаљније са знаменитостима које град нуди.
Литература
Кад кафића нигде било није
Крагујевачке кафане су у 19. веку биле стециште друштвеног живота, где су се играле позоришне представе, покретале новине, формирали књижевни кружоци и где се политички агитовало.
Старе кафане, тачније њихова имена, својеврсни су оријентир у простору, али и у времену и историји сваког града. Крагујевац у томе није изузетак, напротив. Зна се да је у време турске владавине постојало пет ханова и два караван-сараја, а 1815. устаници су кумовали „Кнежевој кафани“ која слови као прва, крагујевачка кафана, док се „Македонија“ сматра првом градском пивницом.
И тако, све до година транзиције, које су и за кафане означиле почетак доба мукотрпне борбе за опстанак, и пред све празнијим новчаницима некада редовних гостију, и пред конкуренцијом кафића, пицерија, печењара и кладионица, које су регрутовале млађу потенцијалну „публику“. Али, као што свагда бива, најјачи ипак опстају, па коме је у Крагујевцу до изворне кафанске атмосфере, још увек може да сврати и да се почасти у „Првој помоћи“, „Носталгији“, „Библиотеци код Милутина“, „Мортусу“...
апсолвирано 02.09.2008.
Кафана најважнија институција у Срба
„Грађанска касина“ била је место где је основана берза. Српски добровољци пријављивали су се за Сремски фронт у „Златном коњу“, а у „Коларцу“ је био организован први сајам књига.
Рођена сестра чувеног Бајлонија, кожарског радника, Чехиња удата у Србији, када је брат хтео да пође у Америку, посаветовала га је да му нема боље Америке од Србије. Бајлони је послушао своју сестру, дошао у Београд, отворио пивару и испоставило се да је савет био више него користан.
Кожарски радник постаје чувени газда - прича доктор Видоје Голубовић, аутор књиге „Механе и кафане старог Београда“, заваљен у удобну фотељу ресторана у хотелу „Балкан“, неколико сати пред почетак промоције нове књиге.
апсолвирано 27.08.2008.
Кафана „Поред пута“
Кафана се налазила на спрату куће и до ње се долазило уз седамнаест басамака, од клесаног камена, рукохват или гелендер, како неки више воле да га зову, биле су плаво обојене металне цеви на којима су били ушрафљени на стругу обрађени облици две вазе. Тешка старинска врата, двокрилна, плаво офарбана, са неким полулуком у горњем делу стакла, отаварала су се уз шкрипу.
Улазак у кафану оставља посебан утисак. Под је од букових дасака премазаних некад давно прерадјеним уљем да би се спречио напад жижака. На зидовима кафане обешено је нешто од старинских алата, кудеље, вретена, преслице… тако да након што удјеш у кафану стичеш утисак да се налазиш у деветнаестом веку.
И онда долази чика Цане, мали дебељко са наочарима са црним пластичним оквиром и кецељом око врата и око струка белом, чистом испегланом.
Поносно је носио својих шездесетак година и врло успешно радио свој гостионичарски посао.
апсолвирано 22.08.2008.
„?“
„Кафане су наша најстабилнија индустријска грана која је издржала санкције, хипер-инфлацију, претње томахавк демократије и распиривање новог светског поретка. Шта год да се деси у земљи и свету, нас човек ће филозофски седети у препуној кафани уз флашу пива или часу вина и дискутовати како се страшне ствари дешавају данас.“
Написала: Снежана Ћосић
Кратак историјат ове најстарије боемске институције Београда каже да је кафана подигнута 1823. године као својина кнеза Милоша Обреновића, коју је овај поклонио Науму Ицку, свом трговачком конзулу. Градили су је мајстори из Греције у балканском стилу.
апсолвирано 15.08.2008.
Кафана „Албанија“
Кафана „Албанија“ је заједно са сатом који се налазио испред, деценијама била центар окупљања градских боема и пролазника. Неугледна кућа, која је представљала ругло, била је, како је описивао Бранислав Нушић „Елдорадо свих њених закупаца“. Кафана „Албанија“ је доносила велики профит, а у њој су се окупљали различити слојеви друштва, од чиновника до уличних чистача. Након њеног рушења, 1936. године, опевана је и уз почасти испраћена у историју, а у аманет је оставила своје име.
апсолвирано 15.08.2008.
Нишки боем
АВДА ЗЕКИЋ, чувени нишки боем и пијанац, рођен почетком тридесетих година двадесетог века у Нишу, у насељу Чаир. По занимању је био молер, али је често знао да запостави тај посао због кафанчења. Иако је волео да много времена проводи у кафани и пије са сваким ко би био вољан да му то пиће и плати, није био класичан биртијаш какве данас можете стално срести у нишким кафанама.
Авда Зекић је био увек елегантно обучен, и лети и зими носио је сако и кошуљу, говорио је углавном старонишки, ретко кад би убацио коју циганску реч. Иако је био Циганин, са Циганима се ретко дружио, често је знао да каже: "Хвала ти, боже, што сам Циганин, кад нисам сељак." Боеме је делио на оне који имају пара и на оне који, ови што имају пара, чашћавају. Небоеме је делио на добре и лоше људе.
Углавном је могао да се сретне у "Галији", "Старој Србији", "Атини", "Калчи", "Маргеру", "Лесковцу"... Ретко је пио вино или пиво, најчешће ракију, и скоро никад није јео, осим семенке и леблебије. Себе је волео да представља: "Авда Зекић - шпански глумац из Лајпцига", иако никад није путовао из Ниша, осим када је ишао на одслужење војног рока. Као духовит и весео човек, био је свугде радо виђен гост, како међу нишким боемима тако и међу свим осталим Нишлијама.
Нишки песник Павле Лаловић је по мотивима Авдиног живота написао драму "Пали анђели" која је једно време била извођена на малој сцени нишког Народног позоришта, а 1995. је издао књигу "Авда Зекић - шпански глумац из Лајпцига".
апсолвирано 02.07.2008.
Кафански живот у Нишу
Кафа! На! – говорила би мајка стављајући кафу за трежњење пред мог пијаног оца, који је управо стигао из кафане, где мистериозно није попио ниједну кафу. То ме увек чудило, јер као дете нисам схватао да се нешто зове управо по томе чега нема: Дом здравља је пун болесних, Министарство одбране планира ратове, на Бироу за запошљавање нико није добио посао, а у Кућама љубави упражњава се само голи секс... одећа би могла да призове непожељну романтику.
Тако је било и са кафаном, у којој су кафу наручивали само наивни. Брзо би им, као деци, објаснили да од кафе расте реп, па би одустајали и наручивали нешто конкретно: љуту !
НАПОМЕНА: Господин Благојевић, аутор текста, је главни и одговорни уредник издаваштва у СКЦ-у Ниш, овај текст је његов поклон сајту NišCafe поводом почетка рада.
апсолвирано 15.08.2008.
Кафане и пекаре Ужица
Једноставније речено - замислимо градове, варошице, па и најзабаченија села без кафана. Град, велики или мали, без кафана је као човек без непца пред пуним столом ђаконија. Урбани џин или патуљак без осећаја мириса и укуса лишен способности да осети арому живота. Чак и они који ретко залазе у кафане, они који нису љубитељи добре капљице, киселог купуса и цревца на жару, нити ноћобдијања до ситних сати, не би могли без кафане. О супротном табору који са кафаном леже и устаје, излишно је и говорити. У чему је загонетка привлачности? Мислим да би одговор на то питање уништио чаролију и да за њим управо из тог разлога не треба ни потезати. Шта је живот без чаролије? Пуко удисање и издисање толико предвидљиво у својој равномерности, а равномерно се дише само у сну.
Милорад Искрин, "Кафане и пекаре Ужица"
апсолвирано 26.05.2008.
Знаменитости Ниша
Пре него се одлучите да банчите по нишким кафанама требало би да се упознате детаљније са знаменитостима које град нуди.
апсолвирано 26.05.2008.
Шљивовица.нет
Упознавање са у свету јако познатим српским производима, воћним ракијама.
апсолвирано 24.05.2008.